Шта је то „Лулз“ кроз практичне примере

Година: 7.527. Месец: Трешњар

Овај текст је посвећен легијама Анонимних – свима који су маску носили, онима који је још увек носе, као и онима који ће је носити у будућности

Аутор: Периша Рељић

Шта је то „Лулз“ кроз практичне примере

  • Као што видљиви део Web-a има свој пандан у много већем делу глобалне мреже под називом Deep Web, тако и бенигни LOL своју малигну и прилично мрачнију страну домаћој јавности (још увек НЕ) знану као „Лулз“.

„Лулз“ (енг: Lulz) се почетком овог века појавио и у Оксфордском речнику енглеског, означавајући забаву, подсмех или неслану шалу – наравно, углавном на туђ рачун. Ауторка Габријела Колман је у својој књизи о Анонимнима „Хакер, Трол, Узбуњивач, Шпијун“ отишла много даље у истраживању и посветила читаво поглавље „Лулз“-у.

Безимене легије скривене испод маске Гаја Фокса (Guy Fawkes) – кога неки посрбљено називају и „Геј Факер“, своју транзицију од доконог троловања у глобални активистички покрет су започеле нападом на Фокс Њуз и Сајентолошку цркву.

Покрет саморођениx – нешто из досаде, нешто „из форе“, Анонимни су управо тим нападима патентирали морбидну, сурову и прилично неукусну страну црног хумора. Троловање по интернету, често уз потпуно измишљене оптужбе, заједно са поручивањем великих количина пица и елитних проститутки на адресу (неретко и кућну) истакнутих сајентологa дало је много већег ефекта од до тада уобичајених DDOS напада.

Комбиновањем „помало“ кривичних дела (хаковање и DDOS напади) са YouTube клиповима и троловањем је уз додатак „Лулз“-а довело до тога да су Анонимни у Америци од стране NSA још 2012-е стављени у ранг стратешких претњи по САД. Нешто из добрих разлога – као што је била кампања „Освета за Асанжа“, нешто из чистог зезања, безимени ликови под маском Гаја Фокса већ годинама „метастазирају“ по свету.

  • Маске се могу наћи свуда – од Кнез Михајлове у Београду, Марша Милион Маски у Лондону до демонстрација у Бразилу или Трга Тахрир у Каиру.

„Лулз“ који је постао заштитни знак скоро као маска Гаја Фокса кроз практичне примере изгледа отприлике овако: саобраћајна несрећа, возач са mini moris се залети у колону деце која шетају – шта ћете урадити ? Изјавити саучешће породици ? Написати срцепарајући текст и шеровати га преко друштвених мрежа ради скупљања лајкова ?

  • У „Лулз“ свету коментар изгледа овако:

„Мала кола – мала су и деца“

Атентат на председника владе Ђинђића је био савршена прилика за „црњак“ са питањем зашто су тадашњег премијера гађали у срце – да су га гађали у главу „можда би га погодили, а можда и не би“. Покојни Ђинђић, је иначе био познат по томе што је стално мрдао главом док прича, па је хитац у срце био логичнији избор – погоднији чак и за „Лулз“.

Када је амерички хактивиста и истраживачки новинар Barrett Brown због наводног хаковања STRATFOR-a (војно-индустријски комплекс) „попио“ 5 година затвора, његов коментар медијима је био:

„Добио сам прилику да наредних пет година истражујем затворско-индсутријски комплекс“

„Лулз“ није само неукусан, понекад арогантан или увредљив „црњак“ (црни хумор), неретко и на сопствени рачун – чак и онда када је то најтеже. „Лулз“ је начин живота.

Lulz - it's a way of Life, bb